|
Damir Karakaš
Sjajno mjesto za nesreću
Pariz
kao nadahnuće za pisanje - to zvuči barem malo pretenciozno, jer ta vrsta
inspiracije "mučila" je mnoge, pa i hrvatske pisce. No, četvrta
prozna knjiga Damira Karakaša "Sjajno mjesto za nesreću", premda jest na neki
način i roman o Parizu, nema veze s pretencioznošću. Ovaj je roman
najkompleksnije je i najdorađenije što je Karakaš do sada napisao…
|
|
Aleksandar Mekol Smit
Štedljivo s komplimentima
Za ljubaznu, radoznalu i filozofski raspoloženu Izabel
Dalhusi, urednicu Revije za primenjenu
etiku, prolaženje kroz život čiste savesti podrazumeva obazrivo
razmišljanje. A s rođenjem malog Čarlija, da i ne pominjemo njenu strastvenu
vezu s dečakovim ocem Džejmijem, četrnaest godina mlađim od nje, Izabel zalazi
u dublje i nemirnije vode
|
|
priredila Radmila Lazić
ANTOLOGIJA SRPSKE URBANE POEZIJE – „Zvezde su lepe, ali nemam kad da ih gledam“
Pesnici čiji je izbor predstavljen u ovoj antologiji ne bave se restauracijom
starih pesničkih formi i arhaizacijom jezika, niti glorifikacijom nacionalnih
ideja. U njihovoj poeziji nema parastoskih litanija velikonacionalnih pesnika,
ali ni oveštalih postmodernističkih postupaka. Poezija ovih pesnika govori o
ljudskoj autonominji, o moći i nemoći jedinke pred svetom, životom i sopstevnim
demonima...
|
|
Marko Vidojkovic
Hoću da mi se nešto lepo desi odmah
...Opet
promena vremena. I to opet u nedelju. Nemam pojma da li se ovo dešava svima ili samo
meni. Kod ćaleta na ručku sam se razbio kao svinja i došavši kući, legao
sam u krevet i spustio roletne. I to je to. Samo sam drhtao u krevetu i
njušio jesen, koja je trebalo da počne sedam dana kasnije.
|
|
Kristina Tot
Linijski kod
Najveći broj novela iz ove zbirke govori o
proživljavanju detinjsta i mladosti s one strane gvozdene zavese. “Na stvarima
sa Zapada isticao se linijski kod: male crne linije davale su magičnu,
privlačnu moć, čak i bezvrednim stvarima. Kod ih je proglašavao za glasnike
jednog sveta u kome se stvari pakuju u sjajne kutije i papir za uvijanje, a
ljudska tela obavijaju mekanim štofovima.” Osnovna atmosfera ove
majstorski sačinjene zbirke nije ni najmanje topla. Alegorične linije ove
knjige kreiraju mreže i skice u vidu mapa, u kojima junaci tragaju za sopstvenim
bićem.
|
|
Naomi Klajn
Doktrina šoka
Posle svetskog bestselera "No Logo", Naomi Klajn se vratila s novom, kontroverznom temom. Hipoteza o beskurpuloznom kapitalu koji se kroz svetske korporacije nameće delovima sveta pogođenim ratovima ili prirodnim katastrofama naišla je na odobravanje velikog broja čitalaca, koji su ovo novo delo slavne autroke proglasili uspešnijim čak i od njene prve knjige "Nelogo". Širom sveta, u Britaniji, u Sjedinjenim Američkim Državama, u Aziji i na Bliskom istoku postoje moćnici koji zarađuju na haosu – iskorišćavajći krvoprolića i katastrofe da okrutno i nemilosrdno preobraze svet u skladu sa sopstvenim idejama. Oni su doktori šoka.
|
|
Volfgang Petrič, Goran Svilanović, Kristof Solioz (ured.)
Srbija je važna
Ovu knjigu čini više od dvadeset političkih eseja o posleratnoj Srbiji, koje su napisali međunarodno priznati autori, kreatori politike, naučnici i politički analitičari; sve su to stručnjaci koji su dosad već mnogo pisali o ovoj temi. Od 2000. godine Srbije je za sobom ostavila deceniju ratovanja, i kasni u tranziciji prema evropskoj integraciji. Knjiga procenjuje sadašnje stanje stvari, nedavna postignuća i buduće izazove. Ona takođe pruža primerenu analizu i snažne argumente za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, što je važno kako za Beograd, tako i za ceo Zapadni Balkan.
|
|
Vil Ajzner
Zavera– tajna priča o “Protokolima sionskih mudraca”
Uznemiren činjenicom da su „Protokoli sionskih
mudraca“, koji su se shvatali kao doslovni planovi jevrejskih vođa o
preuzimanju sveta, nastavili da se izdaju i šire među milionima ljudi širom
sveta, Ajzner se nadao da će njegova grafička novela zaustaviti tu
izmišljotinu. Smišljeni kao antisemitska propaganda, kojoj je bio cilj da
skrene pažnju sa represivne politike cara Nikoloja II, Protokoli su prvi
put objavljeni u Rusiji 1905. godine. No, taj falsifikat je postigao mnogo više
nego što su bile početne ambicije njegovih tvoraca. S vremenom, ova laž je
postala opšteprihvaćena i niko nije mogao da zaustavi dalje objavljivanje tog dela.
|
|
Risto Kostov
Zaharije Trnavčević - 60 godina novinarstva
Zaharije Trnavčević, koji je početkom januara 2009. godine napunio 83 i zakoračio u 84. godinu, jedan je od najiskusnijih, najstarijih aktivnih novinara u Srbiji, na Balkanu i Evropi. Ovaj u svakom pogledu originalni, nesvakidašnji doajen srpskog i jugoslovenskog novinarstva i sada, u 84. godini života, u toku jednog meseca četiri puta (svake nedelje od 9:00 do 10:30 časova) neumorno predvodi ekipu svojih saradnika u specijalizovanom programu za poljoprivredu Televizije B92 „Znanje na poklon“.
|
|
Aleksandar Mekol Smit
Čudo u brzim motorima
Dragocenoj Ramocve nikad nije palo na pamet da bi položaj najpoznatije detektivke u Bocvani mogao imati i svojih nedostataka. Međutim, kad primi preteće anonimno pismo od nekog ko tačno zna gde da je nađe, Mma Ramocve biva primorana da preispita svoju nepokolebljivu veru u dobrotu sveta i ljubaznost suseda. Dok razmišlja o identitetu autora pisma, Mma Ramocve mora da se pozabavi i ostalim problemima, profesionalnim i privatnim. Tu su dirljiva potraga jednog usvojenog deteta za njegovom pravom porodicom i skupo lečenje koje je gospodin Dž. L. B. Matekoni pronašao za njihovu usvojenu kćerku Motoleli. Koristeći se svojim uvek vedrim raspoloženjem i stečenom mudrošću da bi izašla na kraj s ovim nezgodnim problemima, Mma Ramocve ipak zatiče sebe u razmišljanju o komplikovanoj prirodi istine i pita se da li je ponekad ipak bolje ako je ne saznamo...
|
|
|
|
|
