Srpski Faust i drugi citati

“Tekst Tanje Simić-Berclaz Srpski Faust i drugi citati bavi se paralelnom istorijom jugoslovenskog i srpskog pozorišta i društva, bavi se stvaranjem nacionalne kulture i države, odnosno jednačenjem ta dva pojma, bavi se periodom za koji se tvrdi da je iza nas, onim periodom o kome, u stvari, svi sve znamo, samo još mnogo toga što znamo nije izrečeno. I to u formi drame…
... Na kraju Mefista Klausa Mana, Glumac, izlazeći na stadion koji urla u čast Hitleru, pita se: ’Šta je ovo, pa ja sam samo hteo da glumim.’ Drama Srpski Faust i drugi citati preispituje stavove, načela i živote ljudi, pre svega pozorišnih stvaralaca, u vremenima u kojima se toliko ponavljalo, do ogavnosti, da ’dok topovi govore, muze ćute’.
Pa u tome je problem...“
Borka Pavićević